Смрт личког Мустајбега 0001    Прело купи будулица Јања 0002    По Узоцу бутум проклетоме, 0003    По Брлогу, па по Брлогину, 0004    По Плачкоме, по селу влашкоме, 0005    Све пробира китли маџарице, 0006    Све под избор шездесет маџарки, 0007    Свију Јања збија до Узоца, 0008    Да играју коло у авлији 0009    На срамоту Лики Мустајбегу 0010    Хем у Лици свакојем ајану. 0011    Јања млиде, да нико не гледа, 0012    Ал то гледа млад Мусићу Мехо, 0013    Мусић Мехо с поља Турјанскога. 0014    Оде Мехо на Удбину билу, 0015    Да то Лики каже Мустајбегу; 0016    Али не зна млад Мусићу Мехо, 0017    Са шта Јања купи маџарице. 0018    Њој су рекла два бана силовна, 0019    Бан задарски и бан шибенички, 0020    Да ће они покупити војску, 0021    Да ће свести војску до Узоца, 0022    А у кланцу бега дочекати, 0023    Да ће бега главом раставити, 0024    Кад Узоцу он до кола сиде. 0025    Што су рекла два бана силовна, 0026    Што су рекли, то су учинили: 0027    Војску купе уз оба Котара, 0028    Сведоше је под Котар камени. 0029    Вићу чине два бана силовна, 0030    Како б’ бега главом раставили. 0031    Њима вели Гавран од Котара: 0032    „Та знате ли, два бана силовна, 0033    Фајде нема на бега пуцати, 0034    Не мере га зрно од олова 0035    Ни његова великог голуба; 0036    Већ да нам је два јунака наћи, 0037    Да испразне дуге граналије, 0038    Салију зрње од сухога злата, 0039    Бега би могла жута маџарија, 0040    Једна њега, а једна голуба.“ 0041    Стаде вика два бана силовна: 0042    „Да нам је наћи два така јунака, 0043    Који би златом пушке напунили, 0044    Један јунак да на бега пуца, 0045    Други јунак под бегом голуба, 0046    Бани би их добро даровали.“ 0047    Али муче котарски сердари. 0048    Онда Тутек викну харамбаша: 0049    „Хем чујеш ли, бане господине! 0050    Ја ћу салит’ седам маџарија, 0051    Па ћу своју пушку напунити, 0052    Ево т’ вира Тутек-харамбаше, 0053    Ја ћу убити бега на голубу.“ 0054    Онда Тривун викну харамбаша: 0055    „Ево вам вира од Тривуна тврда, 0056    Салит ћу и ја седам маџарија, 0057    Убити ћу под бегом голуба.“ 0058    Њима вели Задранине бане: 0059    „Харамбаше, друштво узимајте, 0060    Ви у кланцу бега дочекајте, 0061    Кад се врати од Узоца била.“ 0062    Харамбаше дружтво изабраше, 0063    Изабраше шездесет солдата, 0064    Који шпија тицу на летећи, 0065    Дван’ес их пушке златом напунише. 0066    Харамбаше друштво подигоше, 0067    Поведоше у гору зелену 0068    А до друштва Томић-харамбаше, 0069    Који чува гору од Турака. 0070    Када Тутек до Томића дође, 0071    Па у кланац Тутек погледао, 0072    Кад ли Турци кланац ујагмили, 0073    А пред Турци Козлић Хурамага. 0074    Онда Тутек Томића подвикну: 0075    „Хајд’, Томићу, камену Котару, 0076    Господину нашем бану кажи, 0077    Да су Турци кланац ујагмили, 0078    Пред њима је Козлић-Хурамага.“ 0079    Оде Томић, куја га штенила! 0080    Дође бану, по истини каже. 0081    Кад бан чуо, тад Томића викну: 0082    „Ево теби књиге написате, 0083    Ти је носи крајем харамбаша, 0084    А ево ти хиљаду цекина! 0085    Кад до кланца сидеш и Турака, 0086    Бега нема, отишо ј’ Узоцу, 0087    У кланцу је Козлић Хурамага, 0088    Нађи агу, њему књигу подај, 0089    Аги подај хиљаду цекина, 0090    А ага ће кланац оставити, 0091    Дат ће главу Лике Мустајбега 0092    Та за жутих хиљаду цекина. 0093    Док он војску из кланца измакне, 0094    Хајд’ Тутеку, нек кланац насиља, 0095    Нек дочека личког Мустајбега!“ 0096    Оде Томић, а књигу однесе 0097    Крај Тутека и крај харамбаша, 0098    Код њих има шест стотин шицара. 0099    Када Томић до богаза дојде, 0100    Угледа војску силну у богазу, 0101    Томић Турке из све главе виче: 0102    „Које ј’ овде Козлић Хурамага?“ 0103    Њему Козлић’ кажу Хурамагу. 0104    Када Томић Хурамаги дојде, 0105    Бога му даде, билу књигу пружи, 0106    Хурарнага књигу прегледао, 0107    Отишће Томић у џепове руку, 0108    Извади му хиљаду цекина. 0109    Хурамага кад узе цекине, 0110    Он подвикну од Лике јунаке: 0111    „Давор моја браћо и дружино! 0112    Ово ми је била књига стигла: 0113    Бег ј’ отишо и шездесет друга 0114    На Узолац пораз Јање липе, 0115    Овуд беже ударити не ће, 0116    Дедерте, да ми измакнемо војску!“ 0117    Личани не ће, хоће Хурамага, 0118    Он Личане излал учинио, 0119    Па из кланца војску измакоше; 0120    А све Томић из планине гледа, 0121    Гдје Личани кланац оставише. 0122    Одоше с војском под гору зелену. 0123    Оде Томић Тутек-харамбаши, 0124    Све Тутеку и Тривуну каже. 0125    То је Тутек тешко дочекао, 0126    Харамбаша кланац населио, 0127    Па пореда шест стотин шицара, 0128    Који тицу шпија на летећи. 0129    Њима Тутек вели харамбаша: 0130    „Кад с’ Мустајбег врати од Узоца, 0131    Ви пуцајте сви на бајрактаре, 0132    А немојте бега ни голуба, 0133    Ја ћу бега с Тривун-харамбашом.“ 0134    Татек кланца чува проклетога. 0135    Да видимо бега удвињскога! 0136    Уз бега је шездесет коњика, 0137    Уз њег Ђулић иде бајрактару, 0138    Мусић Мехо с поља Турјанскога 0139    И бајрактар Мемичицу Мујо. 0140    У Узолац коње натирали 0141    А до куле узолачког Марка. 0142    Ту нађоше коло дивојака, 0143    Коло води узолачка Јања. 0144    Кад Мустајбег дојаха голуба, 0145    Бога викну, Бога Јања прими: 0146    „Јеси л’, Јањо, прело покупила 0147    На срамоту овом Мустајбегу?“ 0148    „ „Јесам, беже, виру ти задајем, 0149    Покупила, дивно коло играм, 0150    Не би л’ овде тебе домамила.“ “ 0151    „Ето си ме, Јањо, домамила.“ 0152    Тад Мустајбег са голуба фрци, 0153    Он код Јање коло растргнуо, 0154    У коло се код ње уфатио: 0155    „Баш ћу с тобом коло окренути!“ 0156    А одјаха шездесет коњика, 0157    Па с’ уфати момак и дивојка, 0158    Па окрећу коло на около. 0159    Ал се чудна тушта помолила, 0160    Од Котара силовита војска, 0161    А пред војском два бана силовна. 0162    Стаде вика задарскога бана: 0163    „Јеси л’, беже, коло уфатио 0164    Баш код липе будулице Јање, 0165    Пива ли ти будулица Јања?“ 0166    Кад виђаше млади бајрактари, 0167    Свак ујагми једну дивичицу, 0168    Сваки с’ своме ату појагмио, 0169    Сваки за се баци маџарицу, 0170    А Мустајбег узолачку Јању. 0171    А на бега крањци навалише, 0172    На њега се огањ приломио. 0173    Бег погледа низ Узолац клети, 0174    Одоше му бутум бајрактари, 0175    Удвињани бега оставише. 0176    А ко бега да остави не ће? 0177    Радна му нане, Мемичићу Мујо, 0178    Он од бега отискује крањце. 0179    А Мустајбег виче Мемичића: 0180    „Дедер сине, да се минтујемо! 0181    Ти појаши мог коња голуба, 0182    А ја хоћу твојега дората.“ 0183    А Мемичић фрци са дората, 0184    Он под бега подмаче дората, 0185    Јању за њег баци будулицу, 0186    А Мемићић на голуба фрци, 0187    Па подвикну, поврати голуба, 0188    Све од бега крањце отискује. 0189    Не море дорат Мемичића Мује 0190    Да бега носи, а ни будулице. 0191    Опе беже Мемичића виче: 0192    „Дај ми, сине, мог коња голуба, 0193    Јер се јесам вири затицао, 0194    На њем да ћу главу изгубити. 0195    Сад је мени суђен данак дошо, 0196    Чујеш л’ огањ у кланцу проклетом? 0197    Хурамага ј’ кланац оставио, 0198    А крањци су кланац населили.“ 0199    Под њег Мујо подмаче голуба, 0200    Пред њим пође Мемичићу Мујо, 0201    На Мују се огањ отиснуо, 0202    Умакоше у кланац проклети. 0203    Видидере Тутек-харамбаше: 0204    Он на бегу нишан уфатио, 0205    Својој пушци живу ватру даде, 0206    Пуче пашка Тутек-харамбаше, 0207    Отишће се беже са голуба; 0208    Пуче пушка Тривун-харамбаше, 0209    Паде голуб баш код бега свога, 0210    А потече Тутек харамбаша, 0211    Мустајбегу да одсиче главу. 0212    Ал подвикну Мемичићу Мујо: 0213    „Стан’, Тутече, куја те котила!“ 0214    Мемичић га ћордом ударио. 0215    Ал испаде Тривун харамбаша, 0216    И њег Мујо ћордом ударио, 0217    И њега је главом раставио, 0218    Погинуше оби харамбаше. 0219    Опе с’ ситан огањ приломио, 0220    Побигоше крањци из богаза, 0221    Не смидоше бегу ни разбоју. 0222    Оде јадан Мемичићу Мујо. 0223    Кад под гором агу угледао: 0224    „Хурамага, црн ти образ био! 0225    Зар упути Лику Мустајбега?“ 0226    На то с’ ага из грохота смије. 0227    Зацвилише млади Удвињани, 0228    Зацвилише, коње узјахаше, 0229    А Мустајбег оста у богазу, 0230    Рањен беже у стине утеко, 0231    Беже јечи под јелом зеленом, 0232    Већ и други данак освануо, 0233    А отишла Јања у Узолац. 0234    Мало вриме, ни дуго не прође, 0235    Један козар дође за козама, 0236    Козар бега најде у стинама. 0237    Када дојде, вели Мустајбегу: 0238    „Зар ту лички јечиш Мустајбеже!“ 0239    „ „Еј козару, моје дите драго, 0240    Узми сабљу, одсици ми главу! 0241    Да ми главу снесеш до Узоца, 0242    Велики би бакшиш покупио, 0243    Добро би те даровали бани.“ “ 0244    Козар бегу тихо говорио: 0245    „Не смим, беже, виру ти задајем!“ 0246    „ „Смидеш, влашче, виру ти задајем!“ “ 0247    Кад чу влашче, тад палу потеже, 0248    Удара бега, ал му фајде нема, 0249    Не море му главе одризати. 0250    Бег козару онда говорио: 0251    „О козару, моје дите драго! 0252    Хајд’ у разбој до голуба мога, 0253    Наћ ћеш онде код коња голуба 0254    Моју, сине, пребијену ћорду, 0255    Јер сам ћорду бутум искршио, 0256    Донес’ комад, па м’ одсици главу!“ 0257    Кад чу козар, од бега окрену, 0258    Козар најде ате празовите, 0259    Млого их лежи један код другога. 0260    Међу њима бегова голуба. 0261    Код голуба кад козар погледа, 0262    Виђа балчак од бегове ћорде, 0263    Пребијена сабља на четверо, 0264    Комад сабље до бега донесе, 0265    Узе бегу главу код камена, 0266    Па замахну и одсиче главу, 0267    Паде глава личког Мустајбега. 0268    Влах остави козе у планини, 0269    Па однесе главу до Узоца 0270    Билој кули узолачког Марка. 0271    Око куле вавик коло игра, 0272    Коло игра шездесет маџарки, 0273    Коло води будулица Јања. 0274    Вид’ влашчица, кад донесе главу, 0275    Баци главу колу и дивојкам: 0276    „Ето главе личког Мустајбега!“ 0277    Кад дивојке главу угледаше, 0278    Тад међу се главу ујагмише, 0279    Оне липе писму подигнуле, 0280    Свака ногом главу ударила: 0281    „Давор главо личког Мустајбега! 0282    Млого си нам на кахару била.“ 0283    Кад то види узолачка Јања, 0284    Узе главу личког Мустајбега, 0285    Три пута је мртву пољубила, 0286    Па подвикну у колу дивојке: 0287    „Еј дивојке, црн вам образ био! 0288    Куку главо личког Мустајбега, 0289    Али ти си на јунаку била! 0290    Док с’ по нашој земљи четовала, 0291    Никад либа ми желили нисмо, 0292    Имали смо мала по Приморју. 0293    Неста бега, неста четовања!“ 0294    Све слушају два бана силовна, 0295    Код њих слуша дванаест сердара, 0296    Сви гледају, што с’ од Јање ради. 0297    А два бана влашче повикаше: 0298    „Јер одриза главу Мустајбегу, 0299    Кад би беже мого приболити?“ 0300    Њима влашче опет говорило: 0301    „Не би, бани, виру вам задајем.“ 0302    Влашче каже, ал му фајде нема, 0303    Уфатише влашче у авлији, 0304    Јадно влашче на колац дигоше, 0305    Нек спомиње с’, док је овог свита! 0306    Да гледамо личких набодица! 0307    Окренуше јадни на Удвину, 0308    С њима дође Мемичићу Мујо, 0309    Он изнесе седам грдних рана 0310    Бранећ бега и коња голуба 0311    Од ђидије Тутек-харамбаше 0312    И леглића Тривун-харамбаше. 0313    Да гледамо ускок-Радована! 0314    И он дојде рањен на Удвину. 0315    Кад ахару дојде Мустајбега, 0316    Он у презид уведе гаврана; 0317    Јадна кука Мустајбеговица. 0318    А кад лонџи он отвори врата, 0319    Ко у лонџи сиди под пенџером? 0320    Али Козлић сиди Хурамага 0321    На бегову мисту код пенџера. 0322    Раде цикну, а грлом подвикну: 0323    „Јадна Лико, што си дочекала, 0324    Те т’ козари сада поглавари 0325    Посли нашег бега Мустајбега!“ 0326    Па подвикну он своје акране: 0327    „Халал’те ми, драга браћо моја! 0328    Сад ћу и ја Лику оставити, 0329    Кад мог бега на Удвини нејма.“ 0330    Ускок-Раде посиде гаврана, 0331    Па он оде у Гламоч камени. 0332    Лика не би нег три годинице, 0333    Јер Приморци Лику освојили, 0334    Неста бега, неста четовања!